tokio hotel rocks

15.05.2006., ponedjeljak

JUPIIIIIIIII! NAPOKON DVD!

Danas sam tako happy! Tata mi je iz Njemačke donio dvd na kojem je live nastup od Tokio Hotela. Koncert je suuuper! Cijeli dan gledam koncert i nikako da ga se nagledam. Da samo vidite jadnog Georga koji pokušava oponašati Billa i Toma, ali mu baš i ne ide. Počne Bill sakat, a vidiš iza njega i Georg skače sa gitarom, a onda kasnije Tom dolazi do publike, a iza njega Georg (ako to nije kopiranje onda sam ja avion). Ali ostavimo mi sada Georga na miru. Koncert je super, Bill ima fenomenalan glas iiii.............................sve pet!

- 09:18 - Komentari (5) - Isprintaj - #

06.05.2006., subota

SORRY!!!

Ovo mi je prvi blog pa nije baš da se super snalazin i nadam se da ce s vremenom postat bolji, ali svejedno hvala na pozitivnim komentarima!!!!! Pusssa svima!

- 13:56 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Stres u školi! Tuče na velikom odmoru! Kod kuće su bili prepušteni sami sebi! Ova teška iskustva pomogla su im da postanu hrabri, cool i samouvereni! Blizanci iz grupe Tokio Hotel pišu za BRAVO sa kakvim problemima su morali da izađu na kraj... "Štreberi su me često nazivali pogrdnim imenima!" (a pravi su se javili!) Tom Prijateljstvo mi je jako važno. Ono mi daje snagu. Prvog dobrog druga sam stekao još u zabavištu. Zajedno smo stalno upadali u nevolje sa četvrtacima. To nam se činilo jako cool. Iako smo bili manji i mlađi od njih, tukli smo se sa njima i pobeđivali. Nažalost, moj drug se kasnije preselio u drugi grad zbog čega sam ja bio jako tužan - ipak mi je bio najbolji drug. Posle toga se više nikada nismo videli. Pošto su naši roditelji morali da rade, Bill i ja smo stalno bili zaključani kod kuće. Drugim rečima, bili smo prepušteni sami sebi, a povremeno bi nas čuvala baka. Ali, kada ni ona nije imala vremena za nas, roditelji bi nas ostavljali u produženom boravku. Mrzeo sam to mesto! Kao prvo, nismo bili na istoj talasnoj dužini sa ostalom decom, a, kao drugo: hrana je bila odvratna! Stalno smo jeli neko jelo koje smo mi zvali "mrtva baba" (mleveno meso sa nekim užasnim sosom) i, treće: tamo smo morali da radimo domaće zadatke. Smeli smo da idemo da se igramo tek kada sve završimo. Ali, bilo je tamo i dobrih stvari. Kada bismo igrali između dve vatre sa devojčicama, one bi se uvek zaljubile u nekog od nas. Onda bi nam stizala ljubavna pisma sa pitanjem: "Da li ćemo se sresti u cevi? Da, ne ili možda?" To je bila jedna velika cev kroz koju su se deca provlačila. Ležali bi u njoj i ljubili se. Pošto smo Bill i ja bili ozloglašeni u produženom boravku, morali smo da idemo. To je bilo tako cool! Onda je usledilo predškolsko koje nam se takođe nije dopadalo. Stalno sam morao po kazni da rešavam razne zadatke. Naravno, nikad nisam uspevao da ih rešim. Kada je trebalo da krenemo u školu, prvo sam se jako radovao - čak se sećam kako je izgledala moja školska torba: u njoj nije bilo samo slatkiša, nego i jedno penkalo prve klase, pernica, olovke i još mnogo raznog školskog pribora. Jako sam se radovao svemu tome i prvog dana u školi osećao sam se tako odraslo. Da sam znao da će biti još gore nego u predškolskom, nikada se ne bih pojavio. Jer, već drugog dana sve mi je izgledalo užasno. Na časovima nismo smeli da razgovaramo, što se nama, naravno, nije dopalo! Naša razredna je bila užasna osoba - od samog starta je mene i Billa uzela na zub. Nismo hteli da idemo u školu, ali mama nas je naterala. Naša mama nikad nije bila posebno stroga, osim kada se radilo o školi. Uvek sam imao dobar odnos sa njom. Ona je meni i Billu pomogla da rešimo mnoge probleme. Dozvolila nam je da o svemu odlučujemo sami – i zato ja danas vrlo dobro znam šta želim, a šta ne. A, definitivno sam uvek raspoložen za bakine špagete. Ona jednostavno pravi najbolje špagete - sa super sosom. Pokušao sam da iskopiram njen recept, ali nije mi uspelo. Tajna je verovatno u njenom specijalnom tiganju. Zato smo uvek posle škole išli kod bake na ručak. Njena kuća u Magdeburgu nalazi se odmah pored naše škole. Deka je bio moj uzor. Da bih mu se dopao, išao sam na karate. Jednom prilikom sam mu priznao da ne volim taj sport iako sam se plašio da ću ga time potpuno razočarati. Ali, on nije imao ništa protiv toga. Kada smo završili četvrti razred, preselili smo se na selo. Hteli su da nas proteraju iz sela zato što su skoro sve devojčice bile zaljubljene u nas. Ali, nije im uspelo - a mi i dan-danas dobijamo gomilu ljubavnih pisama... Bill Nikada mi nije bio problem da budem sam, naprotiv! U vrtiću smo imali kućice i razne druge kutke u koje smo mogli da se zavučemo sa drugarima. To mi se nikada nije dopadalo. Radije bih proveo ceo dan kod kuće. Školu nikako nisam voleo. Ali, bez škole si niko i ništa u životu. Zato sam nastavio da idem u školu. Srećan sam što je moja majka takva kakva jeste. Ona mi mnogo znači. Mama je uvek podržavala mene i Toma. Čak i u našoj ljubavi prema muzici! Ranije je čak vozila ceo naš bend svuda gde treba! To je bilo cool, ali zato smo kod kuće morali da se pridržavamo strogih pravila "igre"! Ali, to uopšte nije bilo tako loše. Bilo nam je baš teško kada su nam se roditelji razveli. Tada smo imali samo šest godina. Nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da tata više neće živeti sa nama. Bio je to smak sveta za nas. U međuvremenu sam naučio da živim sa tim, jer sam na kraju uspeo da shvatim šta se desilo. Mnogo je gore kada roditelji ostanu zajedno samo zbog dece. Uvek nam je bilo super sa mamom - samo jednom je bila jako ljuta i razočarana. Bilo je to na jednom roditeljskom sastanku kada su se svi roditelji žalili na nas. Čak su hteli da ispišu svoju decu iz razreda samo zbog mene i Toma! Mami se to naravno uopšte nije dopalo. Ali, roditelji ostale dece sa sela su bili obični malograđani. Nikada nismo uspeli da pronađemo zajednički jezik sa njima. Mi smo uveče smeli da ostanemo duže napolju, što je bilo mega cool. Ali, ja to nikad nisam zloupotrebio, nikad nisam došao kući mrtav pijan i nikada nisam povraćao pred mamom. Ali, ko je uvek bio uz nas: pa, naravno, baka i deka! I sada su oni naši najveći fanovi. Oni uvek zabeleže sve što se o nama govori na TV-u i kupuju sve brojeve BRAVO-a! Imam bezgranično poverenje u njih! U školi je bilo sasvim drugačije. Tamo smo Tom i ja imali samo jednog najboljeg druga: Andreasa. Nikad nisam voleo da provodim slobodno vreme sa drugima. To su bili sve dežurni pametnjakovići i štreberi. Oni su me često nazivali pogrdnim imenima zato što sam bio sanjar i zanesenjak. Ali, meni to uopšte nije smetalo - ni dan-danas mi ne smeta! Uvek sam imao svoj hobi: muziku! Tako je i danas! Kada imam slobodnog vremena, izležavam se na kauču i gledam TV. Ili organizujem žurku. Probao sam čak i da jašem, iako se užasno bojim konja. Na sreću, ništa mi se nije desilo. I, inače u životu, nisam imao teške povrede. Samo jednom sam nedelju dana ležao u bolnici. Nije to bilo ništa strašno: ujeo me je komarac za uvo, a ja sam alergičan na njih. Jako mi se dopalo to što je Tom svakog dana morao da mi dolazi u posetu. On ume da bude tako drag kada se potrudi! Jedino što mi se kod njega ne dopada jeste njegovo mačo-ponašanje. Mada, ni njegov stajling nije u mom fazonu. Ali, najvažnije je da se njemu dopada. Uvek smo radili šta smo hteli. Stvarno se iznenadim kada pomislim koliko se naš život promenio. Ali, zabavno nam je, mada je napornije nego što sam mislio. Svi misle da zvezde imaju razne povlastice, ali to nije tačno! Mi smo se borili za svoj uspeh! Ali, isplatilo se - ne mogu da zamislim da radim bilo šta drugo osim da se bavim muzikom. Mnogi nas pitaju da li nas je uspeh promenio. Ja mislim da nije. To bi nam već prebacili članovi naše porodice. Ja sam ostao to što jesam! Sujetan i lenj, veseo i pomalo egocentrik uprkos svemu onome što ostali kažu. Najvažnije stvari u mom životu uvek će biti moja mama, moj brat Tom i naš bend - Tokio Hotel!

- 13:24 - Komentari (1) - Isprintaj - #

PRAVI SU PLAŠLJIVCI........ Tom se boji morskih pasa i štakora. Bill se preznojava kad vidi kukca, a Georg se boji velikih pauka. NJIHOVA NAJVEĆA ŽELJA....... Najveća želja benda je da jednom sviraju u Tokiju (svom omiljenom gradu), jer je jedinstven kao i oni. BILL I TOM SE MNOGO RAZLIKUJU..... Naši blizanci se mnogo razlikuju - Tom je ženskaroš, a Bill romantičar, ali se i vrlo dobro razumiju.

- 10:19 - Komentari (0) - Isprintaj - #

SVE ŠTO TREBATE ZNATI O TOKIO HOTELU!!!

- 10:12 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.